Готово пет милиона бразилских фармера тужи америчку биотехнолошку компанију Монстанто за 6,2 милијарде евра због наплаћивања усева на које нема право. Монсанто је водећи произвођач генетски модификованих сјемена и синтетичког хормона раста за говеда.
Сетве ‘обнављања’ су оне у којима се користи семе из жетве претходне године што је еквивалент обичној пољопривреди. Монсанто сматра да има права на удео зараде из свих усева који потичу из његовог генетски модификованог семена. Не постоји опција да се напусти тај систем плаћања уколико се потпуно не промијени семе.
Захваљујући патенту Монсанто наплаћује 2% на профит од сваког усева, независно о томе о којој се генерацији усева ради.
Јане Бервенгер, адвокат иза тужбе готово пет милиона фармера коментарисала је да ‘Монсанто бива плаћен када продаје семенке. Закон даје произвођачима право да умножавају семенке које купују и нигде у свету не постоји захтев да се опет плати. Произвођачи заправо плаћају приватни порез на своју производњу.’
Бразилски судови засада доносе закључке који су на страни бразилских сељака па су тако закључили да Монсанто дугује барем 2 милијарде долара од 2004. које су неправедно наплатили. Монсанто се жалио на одлуку па се судска борба тек захуктава.
Захваљујући патенту Монсанто наплаћује 2% на профит од сваког усева, независно о томе о којој се генерацији усева ради.
Јане Бервенгер, адвокат иза тужбе готово пет милиона фармера коментарисала је да ‘Монсанто бива плаћен када продаје семенке. Закон даје произвођачима право да умножавају семенке које купују и нигде у свету не постоји захтев да се опет плати. Произвођачи заправо плаћају приватни порез на своју производњу.’
Бразилски судови засада доносе закључке који су на страни бразилских сељака па су тако закључили да Монсанто дугује барем 2 милијарде долара од 2004. које су неправедно наплатили. Монсанто се жалио на одлуку па се судска борба тек захуктава.
Бразилска соја
Преко 85% бразилских усева соје потиче од генетски модификованог семена. И пре укидања забране семе се проширило још 1990их из Аргентине, а кријумчарено је јер је семе дизајнирано тако да буде отпорно на јако популаран Монсантов снажан хербицид Раундап. То бразилским сељацима омогућује да убију све штеточине без много труда и трошкова.
Соја чини преко 26% пољопривредних извоза и прошле године је Бразилу зарадила око 24,1 милијарду долара. Соја је све траженија и Бразил је други највећи извозник (након САД). Може се користити за много различитих сврха од сточне хране до биогорива.
Соја чини преко 26% пољопривредних извоза и прошле године је Бразилу зарадила око 24,1 милијарду долара. Соја је све траженија и Бразил је други највећи извозник (након САД). Може се користити за много различитих сврха од сточне хране до биогорива.
Монсанто, голијат
Монсанто је једна од најмоћних прехрамбених компанија на свијету. Главни је свјетски улагач у развитак нових врста сјемена, а патентирани гени налазе се у 95 % соје САД и чак 80% свих америчких житарица. Било какав покушај независних сељака да користе њихово сјеме без њихова одобрења завршио је огромним новчаним казнама.
Монсанто је и светски највећи произвођач синтетичког хормона раста за говеда који се даје кравама како би се повећала производња млека. Монсанто жестоко гура ову методу у млекарску индустрију и потискује сва истраживања везана уз могуће ризике за здравље. Штавише, када су произвођачи који не користе Монсантов хормон 2008. почели означавати своје млечне производе са ‘Без хормона’ или ‘Органско’ Монсанто их је тужио због негативног оглашавања.
Извор: Актуелно.меМонсанто је и светски највећи произвођач синтетичког хормона раста за говеда који се даје кравама како би се повећала производња млека. Монсанто жестоко гура ову методу у млекарску индустрију и потискује сва истраживања везана уз могуће ризике за здравље. Штавише, када су произвођачи који не користе Монсантов хормон 2008. почели означавати своје млечне производе са ‘Без хормона’ или ‘Органско’ Монсанто их је тужио због негативног оглашавања.
Нема коментара:
Постави коментар