Генетски модификована храна се добија од генетски модификованих организама (ГМО). Та модификација се заснива на убацивању или брисању гена. Док је цисгенеза замена гена између организама који иначе могу да се укрсте, трансгенеза се ослања на много маштовитију замену гена међу организмима који немају везе један са другим.
ГМ храна се први пут појавила на тржишту почетком деведесетих година, и то у виду модификованог парадајза (названог FlavrSavr) који је измењен тако да зри без омекшавања плода. Касније је повучен са тржишта због комерцијалног неуспеха. Тренутно је соја најзаступљенија генетски модификована биљка јер је 77% од све посејане соје у свету управо таква – «побољшана». Измењена је тако да буде отпорна на одређене врсте хербицида и у САД је заступљена чак у 93% усева. Поред соје, кукуруза, памука, шећерне репе, итд. интересантан је и генетски измењен пиринач који садржи велике количине витамина А и чија се производња планира за 2012.годину.
Од 1997. до 2009.године, укупна површина земљишта под ГМО се повећала 80 пута. Иако је највећи проценат тог земљишта у Северној Америци, претходних година се бележи знатан раст и у земљама у развоју, а поготово у Бразилу и Индији. Процена је да 75% обрађене хране у САД садржи неки ГМ састојак.
На сајту Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО) наведене су могуће вишеструке користи од ГМО:
Побољшана пољопривредна продуктивност
Биљке су отпорније на штеточине и лоше временске услове (мраз, врућина, суша).
Убацивањем гена у културе попут пиринча или пшенице, можемо повећати њихову хранљивост. Пример за то је већ поменути «Златни пиринач» коме су повећани нивои витамина А, чиме се директно утиче на здравствено стање отприлике половине светске популације (углавном сиромашне) којој је пиринач основна намирница у јеловнику. Сваке године од недостатка витамина А ослепи 250.000 до 500.000 деце у свету.
Могуће користи за окружење
Побољшана продуктивност од ГМО може значити да пољопривредници у будућности неће морати да обрађују нове комаде земљишта који тренутно имају сасвим другу намену.
Велике површине обрадиве земље у земљама у развоју су постале неупотребљиве (слано земљиште) због неодрживих начина наводњавања. Генетском модификацијом се могу развити врсте које су толерантне на со. Такође се могу гајити врсте које ће обновити деградирано земљиште.
Генетско мењање воћа и поврћа их може очувати дуже у складиштима или у транспорту до тржишта.
Органска материја се може одгајати за добијање енергије. Биомаса има огроман енергетски потенцијал, тако да се остаци од шећерне трске или сирка могу користити за те намене, поготово у сеоским крајевима. Могуће је одгајати биљке само за ту намену.
Могућа побољшања за здравље људи
Узимање «отисака прстију» болести биљака и животиња је већ могуће. Ова техника омогућава да научници сазнају о ком организму се ради само посматрањем генетског кода. Корист од тога је да ветеринари могу да открију које су животиње болесне а које не – а тиме се уклања потреба да се убију и здраве животиње.
Увелико се ради на томе да се биљкама мења генетски код да би се добили организми од којих ће се производити вакцине, протеини и други фармацеутски производи.
Молекуларна биологија такође може да се користи да пронађе алергене у биљкама и да их уклони из њих.
Извор: Екологија
ГМ храна се први пут појавила на тржишту почетком деведесетих година, и то у виду модификованог парадајза (названог FlavrSavr) који је измењен тако да зри без омекшавања плода. Касније је повучен са тржишта због комерцијалног неуспеха. Тренутно је соја најзаступљенија генетски модификована биљка јер је 77% од све посејане соје у свету управо таква – «побољшана». Измењена је тако да буде отпорна на одређене врсте хербицида и у САД је заступљена чак у 93% усева. Поред соје, кукуруза, памука, шећерне репе, итд. интересантан је и генетски измењен пиринач који садржи велике количине витамина А и чија се производња планира за 2012.годину.
Од 1997. до 2009.године, укупна површина земљишта под ГМО се повећала 80 пута. Иако је највећи проценат тог земљишта у Северној Америци, претходних година се бележи знатан раст и у земљама у развоју, а поготово у Бразилу и Индији. Процена је да 75% обрађене хране у САД садржи неки ГМ састојак.
На сајту Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО) наведене су могуће вишеструке користи од ГМО:
Побољшана пољопривредна продуктивност
Биљке су отпорније на штеточине и лоше временске услове (мраз, врућина, суша).
Убацивањем гена у културе попут пиринча или пшенице, можемо повећати њихову хранљивост. Пример за то је већ поменути «Златни пиринач» коме су повећани нивои витамина А, чиме се директно утиче на здравствено стање отприлике половине светске популације (углавном сиромашне) којој је пиринач основна намирница у јеловнику. Сваке године од недостатка витамина А ослепи 250.000 до 500.000 деце у свету.
Могуће користи за окружење
Побољшана продуктивност од ГМО може значити да пољопривредници у будућности неће морати да обрађују нове комаде земљишта који тренутно имају сасвим другу намену.
Велике површине обрадиве земље у земљама у развоју су постале неупотребљиве (слано земљиште) због неодрживих начина наводњавања. Генетском модификацијом се могу развити врсте које су толерантне на со. Такође се могу гајити врсте које ће обновити деградирано земљиште.
Генетско мењање воћа и поврћа их може очувати дуже у складиштима или у транспорту до тржишта.
Органска материја се може одгајати за добијање енергије. Биомаса има огроман енергетски потенцијал, тако да се остаци од шећерне трске или сирка могу користити за те намене, поготово у сеоским крајевима. Могуће је одгајати биљке само за ту намену.
Могућа побољшања за здравље људи
Узимање «отисака прстију» болести биљака и животиња је већ могуће. Ова техника омогућава да научници сазнају о ком организму се ради само посматрањем генетског кода. Корист од тога је да ветеринари могу да открију које су животиње болесне а које не – а тиме се уклања потреба да се убију и здраве животиње.
Увелико се ради на томе да се биљкама мења генетски код да би се добили организми од којих ће се производити вакцине, протеини и други фармацеутски производи.
Молекуларна биологија такође може да се користи да пронађе алергене у биљкама и да их уклони из њих.
Извор: Екологија
Нема коментара:
Постави коментар