С обзиром да цена хране у свету вртоглаво расте, ГМ храна се промовише као решење и начин да се нахрани свет. Међутим бројне еколошке организације, научници и новинари откривају многе разлоге због којих ГМ храна више изгледа као даљи корак ка самодеструкцији човечанства него као решење за горући светски проблем.
1. ГМ храна неће решити кризу хране
2008.године извештај Светске банке открива да иза повећања цена хране стоји – повећана производња биогорива. Монсанто корпорација је, иначе озлоглашени див генетске модификације, лобирала за биогорива (биљке које се не гаје за исхрану већ за производњу горива) и у исто време гомилала енормне профите од резултујуће кризе хране промовишући ГМ храну. Са друге стране, чувени “златни пиринач” о коме се толико прича неће скоро доћи на тржиште, а и кад буде почео да се производи људи у сиромашним земљама би требало да поједу 12 чинија овог пиринча дневно да би унели довољно витамина А. Даље, 2008. научници су модификовали шаргарепу да би у њој повећали количину калцијума и тако наводно лечили остеопорозу. Међутим, потребно је појести 1,6 кг такве шаргарепе да би се унела препоручена дневна количина калцијума.
2. Зависност од пестицида
Уместо да смањи зависност од пестицида и ђубрива, ГМ усеви често повећавају ослањање пољопривредника на те производе. Лабораторијски направљене биљке које су отпорне на хербициде могу да се прскају Монсантовим «Роундуп»-ом и да преживе без проблема док ће коров бити уништен. Међутим, друга страна медаље је да ће се много више хербицида наћи у финалном производу тј. храни. БТ кукуруз који је генетски измењен тако да производи инсектицид, није програмиран да у одређеном тренутку престане да производи тај отров, тако да га крајњи корисник унесе у организам у највећим могућим концентрацијама. Подаци америчке владе показују чињеницу да су ГМ усеви повећали а не смањили коришћење пестицида у односу на обичне сорте.
3. Постоје бољи начини да се нахрани свет
Значајан извештај на коме је учествовало 400 научника и који су спонзорисали УН и Светска банка доноси закључак да ГМ усеви немају много тога да понуде светској пољопривреди и решењима за изазове сиромаштва, глади и климатске промене јер постоје боље алтернативе. Конкретно, извештај је истицао агроеколошке фарме као одрживи начин развоја сиромашних земаља.
4. Остали гладни
Уз ГМО је увек ишла прича о повећаним приносима фармера, али се то ретко дешавало у стварности. Трогодишња студија која је обухватила 87 индијских села је дошла до чињеница да је обична сорта памука доносила 30% веће приносе од скупље ГМ алтернативе. Такође за двадесет година истраживања и комерцијализације, генетски инжењеринг није успео да значајно повећа приносе у Америци.
5. ГМ усеви су економска пропаст за фармере
Извештај из 2009.године је показао да су цене ГМ семена у Америци драматично порасле, у односу на уобичајено и органско семе, и тако смањиле приходе фармера који су се одлучили за модификоване варијанте. Закључак извештаја је да данас постоји велико неслагање између надмене реторике оних који уздижу биотехнологију као доказани пут према глобалној сигурности и оног што се дешава у пракси, на америчким фармама које зависе од ГМ семена и сада се суочавају са последицама. У Индији, независна студија је открила да су тамошње фармере сађење ГМ памука коштало 10 центи више него да су се одлучили за нормалне сорте, а да су им приноси донели 40% мање. Између 2001. и 2005.године, 32.000 индијских фармера је починило самоубиство због великих дугова које су им ГМ усеви нанели.
6. Стварање проблема за решења
Већина од такозваних «проблема» за које биотехнологија развија «решења» су пре добар рад ПР служби него научни докази. Монсанто је прво развио хербицид па онда пружио тржишту ГМ биљке које могу да издрже његово дејство. За БТ памук се тврдило да је отпоран на штеточине, али пољопривредници у Источној Африци су открили да ако посаде локални коров поред кукуруза могу да привуку штеточине да легу јаја на корову а не на кукурузу.
7. ГМ и обичне биљке не могу заједно да живе
ГМ контаминација обичне и органске хране се повећава. Откривено је да је неодобрен ГМ пиринач који се гајио само једну годину на огледним пољима прилично контаминирао америчке залихе пиринча и семена. У Канади је индустрија органске уљане репице потпуно уништена због контаминације генетски модификоване репице. У Шпанији је ГМ кукуруз драстично смањио усеве органског кукуруза и створио ситуацију у којој је њихова коегзистенција практично немогућа. Време је да се свет одлучи да ли ће гајити обичне или генетски модификоване сорте.
8. Ризици за здравље
И на крају, оно што у ствари људе највише интересује: да ли ГМ храна лоше утиче на здравље човека. Резултати тестова на животињама које су биле храњене ГМ храном су веома забрињавајући. 2006.године извршен је експеримент у коме су женке пацова храњене сојом отпорном на хербициде окотиле закржљале младунце, од којих је половина угинула у року од 3 месеца. Преживели су били стерилни. Исте године су индијске новинске агенције објавиле да су хиљаде оваца којима је дато да пасу остатке рода БТ памука изненада угинуле. И 2007. су се јављали случајеви угинулих животиња. Такође су се појавили извештаји који указују на симптоме сличне алергији међу индијским радницима на плантажама БТ памука. 2002. године, у једином тесту извршеном над људима откривено је да измењени генетски материјал од генетски модификоване соје не само да остаје у цревима човека, већ може да пренесе генетски материјал на бактерије које су настањене у пробавном систему. Тврди се да Американци једу ГМ храну већ годинама уназад без икаквих лоших ефеката. Међутим, та храна није обележена и нико није надгледао последице. Када се у јеловник једне нације или шире уведу нове намирнице понекад су потребне године да би се откриле последице. Пример тога су транс масне киселине, јер су људима биле неопходне деценије да схвате да су оне узрок милиона смрти.
1. ГМ храна неће решити кризу хране
2008.године извештај Светске банке открива да иза повећања цена хране стоји – повећана производња биогорива. Монсанто корпорација је, иначе озлоглашени див генетске модификације, лобирала за биогорива (биљке које се не гаје за исхрану већ за производњу горива) и у исто време гомилала енормне профите од резултујуће кризе хране промовишући ГМ храну. Са друге стране, чувени “златни пиринач” о коме се толико прича неће скоро доћи на тржиште, а и кад буде почео да се производи људи у сиромашним земљама би требало да поједу 12 чинија овог пиринча дневно да би унели довољно витамина А. Даље, 2008. научници су модификовали шаргарепу да би у њој повећали количину калцијума и тако наводно лечили остеопорозу. Међутим, потребно је појести 1,6 кг такве шаргарепе да би се унела препоручена дневна количина калцијума.
2. Зависност од пестицида
Уместо да смањи зависност од пестицида и ђубрива, ГМ усеви често повећавају ослањање пољопривредника на те производе. Лабораторијски направљене биљке које су отпорне на хербициде могу да се прскају Монсантовим «Роундуп»-ом и да преживе без проблема док ће коров бити уништен. Међутим, друга страна медаље је да ће се много више хербицида наћи у финалном производу тј. храни. БТ кукуруз који је генетски измењен тако да производи инсектицид, није програмиран да у одређеном тренутку престане да производи тај отров, тако да га крајњи корисник унесе у организам у највећим могућим концентрацијама. Подаци америчке владе показују чињеницу да су ГМ усеви повећали а не смањили коришћење пестицида у односу на обичне сорте.
3. Постоје бољи начини да се нахрани свет
Значајан извештај на коме је учествовало 400 научника и који су спонзорисали УН и Светска банка доноси закључак да ГМ усеви немају много тога да понуде светској пољопривреди и решењима за изазове сиромаштва, глади и климатске промене јер постоје боље алтернативе. Конкретно, извештај је истицао агроеколошке фарме као одрживи начин развоја сиромашних земаља.
4. Остали гладни
Уз ГМО је увек ишла прича о повећаним приносима фармера, али се то ретко дешавало у стварности. Трогодишња студија која је обухватила 87 индијских села је дошла до чињеница да је обична сорта памука доносила 30% веће приносе од скупље ГМ алтернативе. Такође за двадесет година истраживања и комерцијализације, генетски инжењеринг није успео да значајно повећа приносе у Америци.
5. ГМ усеви су економска пропаст за фармере
Извештај из 2009.године је показао да су цене ГМ семена у Америци драматично порасле, у односу на уобичајено и органско семе, и тако смањиле приходе фармера који су се одлучили за модификоване варијанте. Закључак извештаја је да данас постоји велико неслагање између надмене реторике оних који уздижу биотехнологију као доказани пут према глобалној сигурности и оног што се дешава у пракси, на америчким фармама које зависе од ГМ семена и сада се суочавају са последицама. У Индији, независна студија је открила да су тамошње фармере сађење ГМ памука коштало 10 центи више него да су се одлучили за нормалне сорте, а да су им приноси донели 40% мање. Између 2001. и 2005.године, 32.000 индијских фармера је починило самоубиство због великих дугова које су им ГМ усеви нанели.
6. Стварање проблема за решења
Већина од такозваних «проблема» за које биотехнологија развија «решења» су пре добар рад ПР служби него научни докази. Монсанто је прво развио хербицид па онда пружио тржишту ГМ биљке које могу да издрже његово дејство. За БТ памук се тврдило да је отпоран на штеточине, али пољопривредници у Источној Африци су открили да ако посаде локални коров поред кукуруза могу да привуку штеточине да легу јаја на корову а не на кукурузу.
7. ГМ и обичне биљке не могу заједно да живе
ГМ контаминација обичне и органске хране се повећава. Откривено је да је неодобрен ГМ пиринач који се гајио само једну годину на огледним пољима прилично контаминирао америчке залихе пиринча и семена. У Канади је индустрија органске уљане репице потпуно уништена због контаминације генетски модификоване репице. У Шпанији је ГМ кукуруз драстично смањио усеве органског кукуруза и створио ситуацију у којој је њихова коегзистенција практично немогућа. Време је да се свет одлучи да ли ће гајити обичне или генетски модификоване сорте.
8. Ризици за здравље
И на крају, оно што у ствари људе највише интересује: да ли ГМ храна лоше утиче на здравље човека. Резултати тестова на животињама које су биле храњене ГМ храном су веома забрињавајући. 2006.године извршен је експеримент у коме су женке пацова храњене сојом отпорном на хербициде окотиле закржљале младунце, од којих је половина угинула у року од 3 месеца. Преживели су били стерилни. Исте године су индијске новинске агенције објавиле да су хиљаде оваца којима је дато да пасу остатке рода БТ памука изненада угинуле. И 2007. су се јављали случајеви угинулих животиња. Такође су се појавили извештаји који указују на симптоме сличне алергији међу индијским радницима на плантажама БТ памука. 2002. године, у једином тесту извршеном над људима откривено је да измењени генетски материјал од генетски модификоване соје не само да остаје у цревима човека, већ може да пренесе генетски материјал на бактерије које су настањене у пробавном систему. Тврди се да Американци једу ГМ храну већ годинама уназад без икаквих лоших ефеката. Међутим, та храна није обележена и нико није надгледао последице. Када се у јеловник једне нације или шире уведу нове намирнице понекад су потребне године да би се откриле последице. Пример тога су транс масне киселине, јер су људима биле неопходне деценије да схвате да су оне узрок милиона смрти.
Нема коментара:
Постави коментар