Пет милиона сељака тужи прехрамбеног дива за 6,2 милијарди евра

Готово пет милиона бразилских фармера тужи америчку биотехнолошку компанију Монстанто за 6,2 милијарде евра због наплаћивања усева на које нема право. Монсанто је водећи произвођач генетски модификованих сјемена и синтетичког хормона раста за говеда.

Кад деца плаћају цену економског раста једне државе...

ГМ пшеница аустралијског CSIRO-a може "утишати" људске гене

Нова генетски модификована пшеница коју је произвела Организација за научно и индустријско истраживање Commonwealtha (CSIRO)  аустралијска државна агенција која се бави научним истраживањима, нашла се на удару генетичара Jack Heinemanna с новозеландског Универзитета Canterbury и биохемичарке Judy Carman с аустралијског Универзитета Flinders који тврде како ова пшеница може 'утишати' људске гене, те су нагласили како су потребна додатна тестирања пре него што се почне са сађењем и продајом ГМ пшенице.

5 разоткривених ГМО митова

5 ствари које ћете најчешће чути као аргументе за употребу генетски модификоване хране, а које ни изблиза нису тачне.

ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ: СТУДИЈА КОЈА ЈЕ ПОКАЗАЛА ГЛОБАЛНУ УБИЛАЧКУ ГМО ЗАВЕРУ

Сералинијево истраживње показало је ланац спреге између Монсанта и ГМО картела, комесара ЕУ, и научника ЕФСА, главних медија...

Студија тима научника са француског универзитета Каен (Цаен), предвођеног професором Жилом-Ериком Сералинијем, објављена септембра 2012. године у угледном часопису „Food and Chemical Toxicology“, својим шокантним показатељима о смртоносним ефектима Монсантовог кукуруза НК603 и Монсантовог хербицида Раундап-а, показала је праву природу преузимања пољопривредне производње од кругова који теже да постану власници планете и оних који ће контролисати порекло и токове живота на њој.
О истраживању професора Сералинија и покушају његов дискредитације разговарамо са Вилијамом Енгдалом (William Engdahl), аутором студије „Семе уништења“, чије је недавно објављено друго издање на немачком језику допуњено поглављем које је посвећено анализи Сералинијевог експеримента, који је шокирао свет, као и спрези Монсанта, ГМО агрохемијског картела, политичара, научника и медија, спремних да униште животе највећег броја људи на планети, у међувремену проглашеним и третираним као „бескорисни ждерачи хране“.

ГМО довео до суперкорова и супербубе

У Америци је тренутно 94% соје и 70% кукуруза генетски модификовани, па сасвим логично може да изгледа да је Монсанто, водећа ГМО компанија, победник. Међутим, у питању је сјајан маркетинг: великим фармерима је продаја њихових производа врло једноставна а исход предвидљив, а са друге стране у великом делу државе је тешко пронаћи обично семе. Упркос силним обећањима о повећаној продуктивности, побољшаној хранљивој вредности или о отпорности на екстремне временске услове – ништа од тога још није остварено. Ништа осим толеранције на хербициде и производње пестицида.

Али, изгледа да их и то издаје. Пре неколико година почео је да се појављује „суперкоров“ кога није брига за Раундап (чувени Монсантов хербицид). Због суперкорова фармери напуштају хиљаде хектара јер се он потпуно отео контроли, или натапају своје усеве још отровнијим (и скупљим) комбинацијама хербицида. А сада је и други кључни производ, Бт семе (кукуруз или памук који су генетски модификовани да емитују Бт пестициде) у проблему.

ГМО – проблем а не решење

С обзиром да цена хране у свету вртоглаво расте, ГМ храна се промовише као решење и начин да се нахрани свет. Међутим бројне еколошке организације, научници и новинари откривају многе разлоге због којих ГМ храна више изгледа као даљи корак ка самодеструкцији човечанства него као решење за горући светски проблем.

ГМО – решење за кризу хране?

Генетски модификована храна се добија од генетски модификованих организама (ГМО). Та модификација се заснива на убацивању или брисању гена. Док је цисгенеза замена гена између организама који иначе могу да се укрсте, трансгенеза се ослања на много маштовитију замену гена међу организмима који немају везе један са другим.

ГМ храна се први пут појавила на тржишту почетком деведесетих година, и то у виду модификованог парадајза (названог FlavrSavr)  који је измењен тако да зри без омекшавања плода. Касније је повучен са тржишта због комерцијалног неуспеха. Тренутно је соја најзаступљенија генетски модификована биљка јер је 77% од све посејане соје у свету управо таква – «побољшана». Измењена је тако да буде отпорна на одређене врсте хербицида и у САД је заступљена чак у 93% усева. Поред соје, кукуруза, памука, шећерне репе, итд. интересантан је и генетски измењен пиринач који садржи велике количине витамина А и чија се производња планира за 2012.годину.

Интервју са Џефријем Смитом и Арпадом Пустаијем

Интервју са Џефријем Смитом, аутором књиге "Семе уништења" и професором Арпадом Пустаијем, научником који је радио на првом опсежном истраживању о утицају генетски модификованих организама на људе и природу.